2006年3月18日部落會議設立

2016年2月10日部落會議修訂

基於部落自主、自治之權利，遵守祖先所建立之優質文化，以啟後代子孫能遵行，我們認為必須建立「部落會議」藉此民主機制，匯集部落意見，凝聚共識與作成決策，共謀部落族人最大利益。因此立下Iraraley（依拉拉類）部落公約。

o nimapo do kamanrarakhan a tao a apiya ahahapan da sya a tonnek no  apzatan da do keymiminili ta kano yokodan da no tao do ili ta am, vahangsowen ta peyvazain.

Sicyaikwa ya do da zavozan jyaten no pangangavangan am, patneken ta o ka peykeykaygi ta, meyyahahap do ciring ta, o apyahen ta Iraraley am, ori o pangozayan da no seyvo a peyvazain.  ta ori o ipeypakatkat no keymiminili ta, ikapiya no ahahapan ta sya Iiraraley, ori o ta padketan sya do jiya so pangozayan ta Iraraley:

第一項：本部落之名稱以傳統Iraraley（依拉拉類）為正名。

Iraraley o ngengyod a ngaran ta.

第二項：本部落傳統領域：以灘頭外海、奇馬拉放山頂，左為椰子園區，右為尾端岩。

海域：左為水道岩，右為尾端岩，外海延伸至軍艦岩。

o mawazey no ili ta am, do wangwang na do vanwa ka jimazavang, kaji Jikanyoyan na kangey do Jipanatosan.  O pangahahapan am: ya papwen Jyakmeysawasawalan na kangey do Jipanatosan kajyahawod.

第三項：傳統部落土地分為：部落公有和家族以及私有土地，部落土地限部落居民使用，嚴禁任何形式租售於部落以外的人以及財團和漢人。

O tana na do ili ta am, asa o kaveyvowan kano asa so inawan、asa o  kababedbedan, o tana na do ili ta am; jimanazangan jipavooda do dehdeh kano beken a tao do ili ta.

第四項：傳統部落海域非為經濟海域，嚴禁炸魚、毒魚和使用風管之船隻的濫捕行為以及在飛魚季外來船隻作業，並復育溪流間之蟹蝦等生物亦禁止電擊蟹蝦。飛魚季嚴禁在部落海域從事水肺潛水，另本部落觀光浮游、浮潛、潛水等區域僅限Jitalan。

apen ta o icicirawat ta no kakawa mangahahap do karakwan no awa, Zazatan ta  mapakbowaz so among kano manhango so among kano ya mangap so deypeyneynawa do kalilyan akano tao do ilawod a mangahahap do rayon, akman sang o yamanoo so ipon do yoyo no battizi.  Jimey cyanswey do rayon a ipey nizpi.  O ili Jiraraley am Jitalan o mangey peyyawawatan.

第五項：發揚部落四大慶節：召飛魚祭、好月節、神祭和春節的優質文化，亦定為部落假日，放假一天。

Yapat o Ney makdeng a pamarngan ta so  kanen: meyvanwa kano apiya vehan kano  pazos kano kasyaman.  Meywalam ta so kasarow.

第六項：營造部落特色：

1. 人文：民宿、文化廣場、夜市和景觀：北海岸風景區、恢復傳統地名。

2. 族語的故鄉：家庭、學校母語教學。

3. 飛魚文化：營造船屋的永續性。

4. 營造部落名稱象徵標誌之文化產業。

5. 傳承發揚『勇士舞』。

tovel ta do keymiminili ta:

1. vahey ta tao kano kalwalovotan ta kano pananazangan ta do mahep.  o ngarararan no yapeylingalingayan do ili ta am vangonen ta o ngengyod a ni ngaran ta jiya.

2. o ciriciring ta tao am inanao ta so kanakan do peyvatvatkan.  Ka do kavavahey ta.

3. akakanan ta so among no rayyon kano kakamaligan am ji ta vonasa.

4. mamaring ta so yongkad no ka Iraraley ta.

5. jita vonasa o ganam no mahakey a 『Yongse o』.

第七項：遵守傳統飛魚季禁忌；禁止夜間在沿岸海域有照明、漁網閒置。僅於灘頭內切飛魚生魚片，飛魚季嚴禁在家裡將鬼頭刀切生魚片。

No rayyon am rayen ta o： meysoosoo  a somivoz do awa kano jingaow so tawaz do vanwa.  do vanwa o pangseman so alibangbang, ji mangsem so aroyo do vahey.

第八項：建立編輯部落史、家族史、建構親屬關係。

Vatvatkan ta o ni yapoyapwan ta Iraraley kano vazey no Teyseytetngehan, pakatenngan da jiya no  malalavayo so peyzipoziposan ta.

第九項：建立部落灘頭「守護台」，將守望台設置岸邊，保護孩童游泳、戲水之安全。

Mapatnek do vanwa so apzatan da do kanakan a mey tabtabheh, ta manginanawa  sira  mehmes.

第十項：推動口傳歷史、歲時祭儀等 「文字化」。

Papwen tana o kavatvatek ta do kavavattanen ta do ili ta kano icicirawat ta no Lomaji.

第十一項：禁止現代文明「網咖」、賭博電玩、吸賭、飆車歪風等等入侵本部落。

Zazatan ta o ya marahet a icicirawat da no pangangavangan a igcin da do keymiminili ta；akman so 『Wangka』 kano meyyalalam no nizpi kano yamaparahan so yakmey makahahango do kataotao da kano yamapateletelem so aleleh da.

第十二項：推動部落「村長」以家族性輪流方式，經過部落會議審議通過展生，破解漢人選舉文化造成的撕裂與敵對，促進部落之間和諧共融。

apen ta pala o mapalipalit a teyseytetngeha a mey panirsirngen do  keymiminili ta, si noonen no meykeykaygi am, apiya ori a pangozayan ta kamo, ta na pey zavozavozen yaten no dey padedket no pangangavangan, a kaji tamo rana  meygalagalagalan no ya padketan.  Kakmatey yasa ka vahey a apiya so ahahapan sya asa keyli.

第十三項：傳統大葉山欖和蘭嶼樹枸為美化部落的主要樹種。促成大葉山欖文化產業。禁種棋盤樹。

Ney yapiya na o kolitan kano pain a mowahen ta do keymiminili ta, jitamyapya o kamanrarahet a mowahen da doskesked no keymiminili ta kado nananad.

第十四項：部落各教會推動基督徒合一運動。聯合佈道大會、探訪重病患，共同使用達悟聖經。

akmatey asa manaraley so Tao do to a mabbabedbed.  a malovot a omamizing so ciring na ni Ama ta do to, manangangey no meyngen a tao, mahap so Seysyo ta tao.

第十五項：發展部落老人健康照顧服務。

ikasi tamo sira o yararakeh rana do keymiminili ta ilamnain.

第十六項：興建部落文化聚會廣場。

Mapatnek ta so rakwa kabbabedbedan do ili ta.

第十七項：申請達悟文化、圖騰為部落智慧財產權，防止其他族群仿冒濫用。

Tagiken ta o ipaparing ta do pongso akano teneteneng no ineynapo ta do pongso.  To tana padketa do seyvo a jimanorotorwan do pangangavangan a inarahen da.

第十八項：設立部落守望相助志工團隊。

Maneneng ta so komamata so keymiminili ta a apzatan.

第十九項：設置部落合作社統一展售中心。

Mapatnek ta solovotan ta so makakadey a ipanazang ta kano sazangan ta do keymiminili ta.

第二十項：第三項、第四項、第七項、第十一項之懲處，另行訂定。

o ney katlo ney kapito neykasasoycyarwa a raten ta do icyatatao ta am, ipeysirisiring ta pa.

我們願意遵守「Iraraley（依拉拉類）部落公約」內涵與發展遠景和精神，服從「部落會議」所共同決議訂定的章程及議決事項。宣揚部落公約之精神，並參與部落相關活動，為部落付出，團結合作，爭取部落最高榮譽。

pangozayan namen o yadwangangarnan a ya domket tey ya, o apyahen da no yameykeykaygi no keymiminili ta vazey am, pacyazasanan namen a pangozayan a peyvazain, pilimwang ta o apiya icicirawat ta jiraraley, apen ta o apiya kayokoyokodan ta iraraley a akmey yasa ka tao a mapeypeypapya so keymiminili ta, pacikazwayan ta o Iraraley.